Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na imovinu". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Tema:

„Porez na imovinu“

Alma i Selma

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................... 3

Fiskalna politika .......................................................................................................... 3

Budžet ........................................................................................................................ 3

Sistem javinh prihoda i javnih rashoda ....................................................................... 4

Lokalna samouprava .................................................................................................. 4

Porezi ......................................................................................................................... 5

Porez na imovonu ...................................................................................................... 6

Zakon poreza na imovinu ........................................................................................... 8

Zaključak .................................................................................................................... 9

Literatura .................................................................................................................. 10 Uvod

Fiskalna politika

Kapitalizam je u početku bio zasnovan na nemiješanju države u privredne poslove, međutim, pokazalo se da su državne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoćan da se samostalno izvuče iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalističke države još od tridesetih godina prošlog stoljeća počinju da preduzimaju efikasne mjere, sa ciljem obezbeđivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti.

Postoji nekoliko metoda koje kapitalistička država koristi za sprovođenje određenih mjera. Prva u nizu metoda jeste aktivna budžetsko-poreska politika, odnosno, fiskalna politika.

Budžet

Budžet predstavlja novčani predračun države. To je najčešće jednogodišnji dokument i njega priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona. To je neka vrsta prognoze koliko će novca država dobiti naplatom javnih prihoda i koliko će joj novca biti potrebno za sve planirane rashode. Budžetski bilans predstavlja razliku između državnih prihoda i državnih rashoda.

bilans budžeta = državni prihodi – državni rashodi

Ovaj bilans može biti pozitivan ili negativan. Kada su prihodi veći od rashoda, na snazi je budžetski suficit. Tada država ne troši sav prihod, već jedan dio čuva. Kada uđe u budžetski deficit, odnosno, kada rashodi postanu veći od prihoda, država troši sačuvani prihod sa ciljem da pomogne privredi da prevaziđe krizu. Kada su prihodi jednaki rashodima budžet je uravnotežen.

U ekonomskoj teroriji razlikuju se tri kategorije budžeta:

Stvarni ili realni budžet - registruje stvarne prihode i rashode države u određenom periodu.

Strukturni budžet - daje kalkulaciju kakvi bi bili državni prihodi i državni rashodi kada bi ekonomija funkcionisala na nivou prirodne stope nezaposlenosti.

Ciklični budžet - predstavlja razliku između stvarnog i strukturnog budžeta.

U državne rashode spadaju plate radnika u državnim institucijama, zatim investicije, javni radovi, otplate dugova, stvaranje budžetskih rezervi i slično. Sredstva za finansiranje svih ovih davanja obezbeđuju se naplatom javnih prihoda.

Sistem javin prihoda i javnih rashoda

Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima utvrđuje se sistem javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda. Za finansiranje javnih rashoda sredstva se obezbeđuju iz javnih prihoda. Ono se vrši preko budžeta države, autonomne pokrajne, grada ili opštine. Javnim prihodima smatraju se oni prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti države i poslovi i zadaci grada i opštine utvrđeni Ustavom i zakonom. Ovim zakonom takođe se utvrđuje i visina javnih prihoda, kao i oslobođenja i olakšice i poreski krediti.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]